Ваша страница је :
Дом здравља Вождовац 
Вести
Вести
| 15. фебруар 2023., Међународни дан деце оболеле од рака |
| петак, 10 фебруар 2023 10:14 |
|
Тема кампање је: „Боље преживљавање је достижно“. Трогодишња кампања (2021-2023. г) користи универзалну слику шарених отисака дечијих руку да представи стопе преживљавања деце оболеле од рака на националном, регионалном и међународном нивоу.  Тим поводом у организацији Службе за поливалентну патронажу 14. фебруара 2023. године од 730 до 1000 часова, у "Кутку здравља" (ул. Устаничка 16, у холу код лабораторије) и кроз рад у породицама пружиће се следеће услуге/садржаји: • Указивање на значај личног учешћа појединца у борби против рака; Кључне чињенице о раку у детињству даље у тексту: • Рак је водећи узрок смрти код деце и адолесцената широм света. Код приближно 400.000 деце старости од 0 до 19 година, сваке године, широм света се дијагностикује рак.• Најчешће категорије карцинома код деце укључују рак крви (леукемија и лимфом), туморе мозга и чврсте туморе, попут неуробластома и Вилмсовог тумора. • У високо-развијеним земљама више од 80% деце оболеле од рака преживљава, али у многим земљама са ниским и средњим приходима преживљава само око 20%. • Чак и у високо-развијеним земљама, рак детета представља водећи узрок смрти деце и дуготрајног морбидитета код преживелих. • Порекло рака код деце је углавном непознато, није повезано са начином живота и не може се спречити или рано открити скринингом. • Побољшање исхода код деце оболеле од рака захтева рану и тачну дијагнозу, праћену ефикасним лечењем. • Већина карцинома у детињству може се излечити комбинацијом хемотерапије и других третмана, укључујући хирургију и радиотерапију. Лечење рака код деце може бити исплативо у свим земљама, без обзира на развијеност. • Смрти које се могу избећи од карцинома у детињству у слабо- и средње- развијеним земљама настају услед недостатка дијагнозе, погрешне дијагнозе или закаснеле дијагнозе, препрека у приступу нези, напуштања лечења, смрти од токсичности и веће стопе рецидива (болест се понавља). • У окружењима са вишим приходима, недостатак терапијских иновација кључна је препрека и разлог за стагнирање преживљавања у тешко лечивим малигним болестима. • Системи података о раку код деце, попут регистара пацијената, заједно са одрживим улагањима у здравствене системе и инфраструктуру за благовремену дијагнозу и лечење, потребни су за континуирано унапређење квалитета неге и за информисање о политичким одлукама. Подизање свести о малигним болестима у дечјем узрасту, важан је задатак који се обавља здружено са циљем пружања подршке напорима за обезбеђивање адекватне дијагностике, лечења и неопходне помоћи родитељима и породицама. Међународни дан деце оболеле од рака (15. фебруар) установљен је 2002. године ради уједињавања активности и слања јасне поруке у контексту претходно побројаних циљева. Утемељивач обележавања овог датума била је Међународна кофедерација Удружења родитеља деце оболеле од рака, док је део Календара јавног здравља у Републици Србији постао 2013. године. Светска здравствена организација (СЗО) процењује да се у свету годишње постави око 400.000 дијагноза малигних болести код деце узраста 0-19 година. Најчешће врсте малигних болести у дечјем узрасту биле су леукемије, тумори мозга, лимфоми, неуробластом и Вилмсов тумор. Рана и тачна дијагноза малигних болести код деце, праћена ефективним лечењем, треба да буде циљ сваког учинковитог приступа у контроли ових болести. Успех излечења рака код деце је велики, знатно већи него у популацији одраслих. У високоразвијеним земљама света, стопа преживљавања прелази 80%. Рано откривање и тачна дијагноза малигних болести код деце могу значајно утицати на повећање вероватноће преживљавања, бољи одговор болести на терапију као и мање скупо и мање интензивно лечење. Сматра се да концепт ране дијагнозе малигне болести код деце обухвата три компоненте: знање и свест родитеља и здравствених радника о потенцијалним симптомима болести; тачну и благовремену клиничку процену и постављање дијагнозе; брз приступ потребној терапији. Постизање бољег ефекта програма који промовишу адекватан приступ у раном препознавању и тачној дијагностици малигних болести у дечјем узрасту, оствариво је као заједнички циљ (који обухвата и заједничку акцију) владиних тела, невладиних организација као и родитељских и удружења грађана. Укупан број предшколске деце оболеле од малигних неоплазми у Београду, према подацима из популационог регистра за рак износи 20 у 2021. години. Стопа регистроване оболеле деце овог узраста на 100.000 деце износи 16.1. У периоду од 2012. до 2021. године, најчешће малигне болести код деце предшколског узраста се односе на малигне неоплазме крви и лимфног ткива, знатно ређи су малигнитети ока, мозга и других делова централног нервног система у посматраних 10 година, а затим злоћудни тумори мокраћно-полног система, штитне жлезде и др. жлезда са унутрашњим лучењем, као и кости, коже и везивног ткива. Током 2021. године у популационом регистру за рак регистровано је укупно 35 деце оболелe од малигних неоплазми у Београду у узрасту од 7-19 година. У 2021. години, малигне болести (неоплазме) деце и омладине узраста 7–19 година имају стопу оболевања од 16,3/100.000. Према групама дијагноза, као најчешће у овој добној групи у 2021. години издвајају се малигне неоплазме крви и лимфног ткива, злоћудни тумори кости, коже, везивног ткива и тумори дојке. По учесталости затим следе злоћудни тумори мушких полних органа и злоћудни тумори ока, мозга и других делова ЦНС-а. |
РФЗО
 |
 |
 |
 |
 |